Gubici se računaju kao
Q[w]=povrsina [m2] x razlika_temperature [*C] x koeficient_provodljivosti
Površina se računa tako da se mere spoljnje dimenzije zida (ako je soba visine 265cm onda se dodaje još visina ploče npr. 20cm). Isto važi i za zidove sa strane.
Razlika temperatura je razlika između jedne i druge strane zida. To je za spoljnji zid +22 u sobi, napolju -18*C i razlika je 40*C. Pregradni zidovi u kući imaju razliku 0*C pa nemaju gubitaka. Razlika na plafonu je takođe 40*C a za pod (tj zemlju u prizemlju) se uzima 20*C. Ako je podrum, može i manje. Razlika između spratova je 0*C ako se greje i prizemlje i sprat. Za prozore se uzima koeficient=2 a ako su troslojna punjena argonom može se uzeti koeficient=1.2. To su male površine i najčešće ne utiču značajno na račun.
Koeficient provodljivosti zavisi od materijala.
Neke vrednosti su:
blok 25cm obostrano malterisan = 1.5
blok/cigla 40cm obostrano malterisan = 1.2
blok 25cm obostrano malterisan + 5cm stiropora = 0.6
blok 25cm obostrano malterisan + 10cm stiropora = 0.4
monta 20cm + 5cm vune = 0.7
monta 20cm + 10cm vune = 0.4
Nekima su koeficienti drugačiji ali to nije presudno. Bitno je da se računa na isti način i tada (i ako koeficienti nisu korektni ili nije dobro izvedeno na objektu) greška nije veća od 5%.
Ovaj račun se može primeniti i po sobama za računanje površine radijatora.
Naravno, ovo je i račun koliko energije (iz peleta, drveta, uglja, struje, gasa) treba za grejanje za celu zimu. Treba samo znati prosečnu zimsku temperaturu (za Vojvodinu je to +5*C), koliko koji energent daje energije i pomnožiti sa 4000.
Dakle, svaki zid ponaosob sračunaj, saberi i eto ti koliki su gubici. Ima tu finesa, dodavanje na severnu stranu, oduzimanje za južnu, te udari vetra itd ali to retko ko stvarno uračunava sem ako je kuća sama na brdu pa jako duva.”